Izraelski premijer Benjamin Netanijahu odbacio je 9. avgusta Trampov novi plan za okončanje rata u Gazi, poručivši da izraelska vojska neće započeti povlačenje sve dok Hamas ne bude „zaista razoružan“. Do parlamentarnih izbora u Izraelu, zakazanih za 27. oktobar, ostalo je manje od tri meseca, a istraživanja pokazuju da Netanijahuova koalicija poseduje realne šanse da izgubi većinu. Spor oko mirovnog plana otvoren je u trenutku kada će svaka odluka izraelskog rukovodstva nositi i izbornu težinu. Ne treba smetnuti s uma i da je deo američkog Kongresa u predizbornoj kampanji pred jesenje međuizbore, te da su republikanci opterećeni ratom u Iranu.
Rešenje u ćorsokaku
Tramp je 31. jula predstavio plan koji predviđa postepeno povlačenje izraelskih snaga iz Gaze i razoružavanje Hamasa. Nekoliko dana kasnije, njegov Odbor za mir saopštio je da je postignut dogovor o potpunom razoružavanju Hamasa u Gazi i drugih oružanih grupa u datoj oblasti. Netanijahu zahteva drugačiji redosled događaja i traži da Hamas najpre bude potpuno razoružan. Hamas je još ranije zauzeo dijametralno suprotan stav.
Izrael i Hamas zahtevaju od suprotne strane da prva povuče potez, razoruža se i tako se odrekne svog glavnog aduta. Trampov plan pokušava da reši problem paralelnim odvijanjem oba procesa
Time se pregovori vraćaju na pitanje koje je od početka bilo najteže rešiti. Izrael i Hamas zahtevaju od suprotne strane da prva povuče potez i tako se odrekne svog glavnog aduta. Trampov plan pokušava da reši opisani problem paralelnim odvijanjem oba procesa. Međutim, Izrael trenutno kontroliše oko 70 odsto Gaze, pa Netanijahu nema mnogo razloga da se odrekne te pozicije bez ozbiljnog pritiska iz Vašingtona. U okviru polarizacije američke političke scene, jedino se sa margina Demokratske partije mogu čuti kritike upućene Izraelu, dok su republikanci na suprotnoj strani ovog spora. U tom pogledu, ne treba očekivati da će Tramp prekinuti odnose sa Izraelom oko ovog pitanja.
Ovaj problem ima i svoju političku dimenziju. Prva faza mirovnog plana, pokrenuta nakon primirja u oktobru 2025, obustavila je ratna dejstva. To je omogućilo razmenu preostalih izraelskih talaca za oko 2.000 palestinskih zatvorenika, intenziviranje humanitarne pomoći razorenoj Gazi i delimično povlačenje izraelskih snaga. Ključne tačke sporenja svesno su odložene za kasniju fazu. Ipak, kada je proces stigao do njihovog rešavanja, pregovori su iznova zašli u ćorsokak.
Pritisak opozicije
Netanijahu pred izbore mora da balansira između dva politička cilja – dostizanja mira i zadržavanja povoljnog položaja Izraela u Gazi. Prekid rata doneo bi mu poene jer bi se predstavio kao lider sposoban da postigne istorijski važan sporazum, kao onomad kada je uspeo da spasi preživele taoce. Međutim, povlačenje izraelske armije bez potpunog razoružavanja Hamasa izložilo bi ga optužbama, ne baš liberalno nastrojene, opozicije da je još jednom ugrozio bezbednost Izraela.
Jedino se sa margina Demokratske partije mogu čuti kritike upućene Izraelu, dok su republikanci na suprotnoj strani. U tom pogledu, ne treba očekivati da će Tramp prekinuti odnose sa Izraelom oko ovog pitanja
Pogled na izbornu mapu najbolje otkriva težinu Netanijahuovog izbora. Izraelska opozicija je heterogena i fragmentirana. Kao ključne figure danas se ističu Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba i lider stranke Jašar, kao i bivši premijer Naftali Benet, dok ozbiljnu težinu imaju i Jair Lapid i Avigdor Liberman. Njihove stranke ne dele istu ideologiju, ali imaju zajednički cilj: rušenje Netanijahua.
Kako stvari stoje, opozicija će osvojiti više poslaničkih mesta od Netanijahuovog bloka, ali će joj biti veoma teško da formira stabilnu postizbornu vladu. Zato Netanijahu danas kalkuliše kako najbolje ume, uostalom, od pomenute računice ne zavisi samo njegova budućnost na mestu premijera, već i kao slobodnog čoveka. Ako ispusti uzde vlasti, Netanijahu vrlo lako može završiti u zatvoru zbog korupcije.
